goran
Ako znas da volis bices voljena
netreba da padas na kolena
goran
Ako budes imala strpljenja
ne cu ti reci dovidjenja,
jer posle svake kise sunce sja
mozes da zamislis koliko te
volim ja.
goran
sklopi oci pomisli na mene
rasiri ruke,dolazim brzo
goran
tvoja dobrota toplinu stvara
ne zelim da te nesto u zivotu razocara
svaki tvoj dodir,moga tela
to je moja zivotna zelja.
goran
Moram da ti priznam,
moram da ti kazem ne mogu vise da te lazem
moju veliku ljubav prema tebi
moja osecanja
pomozi mo jedno drugom
da izadjemo iz ovog s.....
goran
kolko god sunce sja
kolko god zvezda sja
zapamti dobro
toliko cu da te
volim ja.
goran
ti si sunce koje sja
ti si vetar koji tiho duva
zelim ti srecu i nek te bog cuva
goran
kad sam pored tebe ne mislim na sebe
moji osecanja su tvoja
doslo vreme da ti kazem
da su ona tvoja
goran
kad mesec obasjava zoru
vidim tebe na prozoru
vidim u ocima ljubavni sjaj.zelimrte sreco u zagrljaj
goran
kad budes osetila samocu teske
ne pomisljaj da pravis gresku
podji putem koji te u moje srce vodi
tada sa radoscu mozes da kazes
dobro jutro slobodi.
goran
ti si vatra koja gori ,ti si osoba koja voli,ti si andjeo koji zna da prenosi ljubavna osecanja i
ljubav o kojoj samo moze da se sanja.
goran
kad budes osetila ljubav koja ti se pruza,cveta ces svaki dan kao ruza.
goran
ti imas nesto u sebi ti imas nesto posebno,sto meni ljubav daje,zapamti to je ljubav koja vecno traje.
seka**
Svratila je u cvecaru i kupila buket crvenih karanfila. Zatim je laganim korakom pognute glave prosla kroz grobljansku kapiju i posla ka glavnoj aleji. "opet vi gospodjice, i juce ste bili" cula je dobro poznati glas starice kod koje je kupovala cvece. "da dosla sam i donela sveza cveca, posetit cu ga malo, isplakati se i vratiti kuci. Ali tako vam je tete. Kao da on i ja nebismo voleli da smo medju svojim vrsnjacima. Znam dete moje, zar nevidis da je hladno, jesen je a ti sedis tu satima na ovom vetru, cuvaj svoje zdravlje, a mrtve necemo vratiti iako jih stalno posecujemo. Misli na sebe, mlada si i citav zivot je pred tobom. Evo jednog cveca od dinar". Nogu pred nogu Branka je krenula, prijao joj je mir i tisina koja se sirila oko nje. Pred nogama joj je sustalo lisce kao i onog dana kada je isla sa Zoranovim kovcegom. Zaustavila se ispred bele mermerne ploce ispisanog ispred slike: ZORAN ZIVKOVIC (1945-1965) Spustila je buket cveca pored jucerasnjeg i sela na kamenu klupu. Podigla je pogled, susrela se sa zoranovim pogledom. Ucinilo joj se da je njegov osmeh kao da se raduje sto je vidi. O cemu je ona razmisljala, Zoran je mrtav a ona je gledala samo njegovu sliku koju je dobro poznavala. Istoga dana su se slikali za indeks i bili su ponosni sto su postali studenti. Suze su joj kvasile lice i ona jih je pustila da teku. Opet je osetila griznju, ona je kriva za njegovu smrt. Bila je sebicna i mislila je samo na sebe i svoja osecanja. Ali sada je kasno da ispravi svoju gresku. Zorana je poznavala jos od detinjstva, stanovali su u komsiluku, zajedno su odrasli. Zoran je ziveo sa svojom majkom, ona ju je prihvatila kao kcer. Brankini roditelji su bili protiv toga sto jim se cerka druzi sa Zoranom, koji je bio pomalo stidljiv, povucen i pristojan decko. Doslo je vreme kada su posli u gimnaziju. Slucaj je hteo da se nadju u istom razredu. Ubrzo je cela skola znala za njihovu ljubav. Svi su jih iz daleka gledali ali sa simpatijama pa cak i profesori. Bili su dobri djaci pa jim niko nije zamerio sto su se na odmorima izdvajali u stranu i saputali svoje tajne. Posle mature Branka se upisala na pravni a Zoran na ekonomski fakultet. Razdvajali su se samo kada su trebali na predavanja. Drugovi su se nasalili sa njima da su siamski bliznaci. Gde je bila Branka bio je i Zoran. "Branka ti i ja smo stvoreni da budemo zajedno, nikada me nesmes ostaviti jer bez tebe mi zivot vise ne znaci. Znas i sam Zorane da tebe volim i da si mi prva ljubav koja se nikad ne zaboravlja"odgovarala je Branka. Jednoga dana na Brankin fakultet dosao je jedan Nenad. On se svim devojkama zavrteo u mozak a njemu je za oko pala bas Branka. Trudio se da bude u njenoj blizini, a Branka ne bi bila zena kada joj nebi njegovi komplimenti prijali. Znala je da joj zavide sve devojke jer Nenad je imao sportska kola, moderno se oblacio, bio je lep.. Zoranu nije spominjala Nenada. Sebe je uveravala da voli samo Zorana, da je veza sa Nenadom samo sala. Nenad je bio i suvise siguran da bi mogao da dozivi neuspehe kod devojke kao sto je bila Branka. I dalje je obilazio oko nje ne osipajuci paznjom na ocigled svih. I Branka je pocela da dopusta. Vise nije zelela da je Zoran ceka ispred fakulteta. Pravila se da ce ranije izaci i da se mimoic. Odlazila je sa Nenadom na kafu ili u setnju. Na predavanja vise nije dolazila. Znala je da se zaljubila u Nenada. To je morala nekome da kaze i poverila se majic. "Cini mi se kceri da je taj Nenad dobra prilika za tebe, bogat je, sin jedinac. Kada se budete vencali sigurno ce njegov otac kupiti vam stan, a sa Zoranom bila bi gladna, a u ostalom to je samo decija ljubav, bilo pa proslo"govorila joj je majka. Branka je prestala da dolazi Zoranu. Zoranu je to tesko palo i razboleo se. Branka ga je nakon godinu dana obisla u bolnici. Tada je vec bio tesko bolestan. Tog dana je umro na njenim rukama i tada se ona zaklela nad njegovim grobom i mrtvim telom da ce svaki dan doci na grob i nositi crvene karanfile, i da se nikada nece udati, da ce dolaziti na njegov grob sve dok bude mogla, i nikada ga vis nece izneveriti.
seka**
Odrastala je sa roditeljima u centru grada, okruzena ljubavlju i paznjom.
Nije se druzila sa vrsnjacima. Jedini drug joj je bio plisani medo i muzika. Tako su prolazili dani i doslo je vreme da podje u 4. razred medicinske.

Sve njene drugarice vec su se zabavljale dok je ona bila sama. Jednoga dana pojavio se crnokosi mladic, imao je motor i svakoga dana je nekoga cekao, ali ona nije znala koga niti je marila. Jednom joj pridje i rece: "imam dva neba, jedno u tvojim ocima, a drugo iznad nas". Svakoj devojci je to bilo kompliment pa i njoj. On je znao sve njene tajne, a ona jedino da se zove Denis i da radi za neku Zagrebacku agenciju i da je sada na terenu u Sarajevu. Od toga dana ona je pocela izlaziti s njim i pocela je da oseca nesto sto se zove ljubav. Dosao je za mesec dana i rekao da mora otici u Zagreb nekim poslom i da ce se vratiti za dva dana. Ta dva dana za Edinu su predstavljala dve godine, nije mogla da ga ceka. Dosao je i treci dan ali Denisa nije bilo. Ona je trazila od majke pare da kupi haljinu ali medjutim za te pare je kupila kartu i otisla u Zagreb. Imala je samo njegovu sliku i u putu je saznala gde stanuje. Prema adresi dosla je do njegovog stana i pokucala. Vrata su se polako otvorila i na vratima je stojala plavo oka devojcica sa dugom smedjom, frckavom kosom: "Izvini dali ovde stanuje ovaj gospodin" pokazala je sliku "DA" rekla je devojcica i povikala "TATA trazi te neka devojka" Ne sacekavsi da neko izadje istrcala je na ulicu. Utom se je zacuo skrip kocnica i vrisak Edine. Mrtva devojka pade obavijena tugom. Plakao je ceo grad. A ispod stare lipe kod medicinske skole stajao je Denis sa bratom blizancem i njegovom malom cerkicom. "Striko zasto places?" upitala je devojcica. Denis je tuzno gleda i rece: "danas je poginula moja najveca ljubav" i tada je shvatio da je pogresio sto joj nije rekao da ide u Zagreb da kaze bratu da se zeni ali on je hteo da to bude IZNENADJENJE I NISTA VISE!
seka**
Odlazis iza sebe
ostavljajuci prasinu punu uspomena,
more neizrecenih reci..
uzaludno je cini se,
ziveti za nasa vremena,
sadasnji zivot je preci..
Ono sto imas vaznije je od nas,
uvek sam to znala..
Mozda sam bas u tome trazila spas,
izliku za sve sto nismo uspeli,
za sve cemu smo se nadali,
u trenucima kada smo bili na vrhu,
i onda kada smo padali.

I sve se cinilo tako lako,
ali ipak sada svaka rec postaje preteska,
osecaje ne mogu unistiti,
praveci se da sve je bila samo greska.
Zato..ne daj mi da lazne nade iznova budim,
ne daj da sudbinu na propast osudim,
nestani tiho polako..
ostani uvek uz nju,
ja ostajem ovde zarobljena,
zarobljena zauvek u nasem snu..
seka**
Zudno sam brojala i cekala taj dan,
da ga vidim, da mu padnem u zagrljaj,
ali taj dan nikada dosao nije..
nista nije kao prije..

Izgubila sam svoj dom,
i onu sobicu malu,
zidovi secanja se ruse,
detinjstvo mojue se red za redom brise..

Zar je tako lako obrisati
one lepe dane, i mladost moju,
dok sam se igrala na cesti,
i pricala moru.

Zar je nestala ona toplina i onaj sum mora,
koji me je nekad pratio kada sam bila od suza umorna..

Zar ce otici prijatelji i one ludosti stare,
pusta skolska secanja,
bilijar i kave..

Zar ce izbledeti sva mesta i sve ljubavi,
zar ce nevazne postati sve one pesme,
i svi oni tajni poljupci..

Zar ce vreme uzeti
meni sve one lepe dane,
moju prvu ljubav,
moje prvo razocaranje..

Gde su one suze koje sam oplakala,
one ulice gde sam skakala,
ona klupa gde sam se sa njim ljubila,
onaj zid gde sam se uvek sakrivala..
ono mesto gde sam postala skoro zaboravljena,
tamo gde sam odrasla..
sada daleko..od rodnoga doma..
seka**
Zbogom Mirjana

Mirjana treci razred gimnazije a Dragan cetvrti . Upoznali su se preko drustva i tako se zblizili, ludo su se voleli i uvek su bili zajedno. Kada je Dragan zavrsio 4 razred gimnazije upisao je fakultet u Beogradu. Tako je njegova Mirjana ostala sama. Dragan je svakog meseca dolazio kuci ne da bi vidio svoje roditelje vec Mirjanu koja ga je zeljno cekala i dugo nije gledala. Dragan joj je redovno pisao a ona mu je redovno odgovarala. Jednog letnog dana Dragan se vracao u beograd vozeci se u vozu zaspao i sanjao Mirjanu i u snu govorio VOLIM TE. Dragan je bio zgodan i samantan mladic crnih ociju neznog belog lica i crne kose. U blizini pokraj njega sedila je jedna devojka koja je takoðe bila lepa. Njoj se Dragan svidio i posla je ona pokraj njega, videla slobodno mesto i pitala ga da li je slobodno. Dragan je rekao da jeste. Sela je do njega i dugo su pricali. Dragan je kroz razgovor zaznao da se zove Vera. Kada je izlazila iz voza Dragan joj je pomogao izneti stvari i ona ga je poljubila. Vera je bila lepa i Dragan je primetio da se ona zaljubila u njega ali nikako nije zaboravio voljenu Mirjanu. Vera je studirala na istom fakultetu gdje i Dragan. Uvece kada bi Dragan bio na disku ona bi stalno bila uz njega. Draganu se isto Vera svidjala ali on je u njoj trazio Mirjanu posto mi je ona bila vaznija nego ista na svetu. Prolazilo je vreme Dragan se redovno vracao kuci kao i prije. Odmah bi odlazio Mirjani i celo vreme bio s njom. Mirjana je bila mlada devojka duge plave kose plavih ociju i dugog nežnog lica. Mirjana je cesto razmisljala dali je Dragan sam u Beogradu ili ima vec neku s kojom se zabavlja. Jednog dana predvece Dragan je sedio u svojoj sobi i cuo je kad je neko pozvonijo na vrata. Kada je otvorio, na vratima je stajala Vera. Pitala ga je dali je sam. Rekao je da jeste. Ona je izgledala kao umorna i zadihana. Vera je sedila i oni su razgovarali i ona je pocela da se svlaci. Dragan je zbunjeno gledao. Ona ga privukla ka sebi i oboje su pali na krevet. Dugo su bili zajedno i vodili ljubav. U tom trenutku neko je pozvonio na vrata i u sobu je usla Mirjana. Kada je videla Dragana i Veru sve troje su bili nemi. Mirjana se okrenula i pocela gorko da place i govori zar tako Dragane ja nisam ni slutila da bi tebe mogla da izgubim ti si sada sa drugom a ja vise necu ni ziveti kad tebe izgubim. Mirjana je izasla iz te nesretne sobe i otisla kuci. Draganu je bilo tesko kao i Mirjani. Posle nekoliko vratio se kuci posto mu Mirjana nije pisala, kod kuce su ga pitali dali mu Mirjana pise on je rekao da pise. Setao je ulicama ali Mirjane nigdje nije nasao. Vratio se kuci i majka mu je rekla da ima pismo za njega. On ga je pogledao i ostavio jer nije znao od koga je. Kad se probudio poceo je da cita.

Dragi voljeni Dragane:
Mili moj posto je dugo proslo da se nismo videli odlucila sam da ti se javim. Onda kad sam se vratila iz Beograda morala sam se udati za bilo koga jer sam ostala u drugom stanju s tobom, a ti si mi okrenuo leda, bio si sa drugom. Udala sam se za nekog skim sam nesretna u braku ja ga nevolim onako se slazemo ali oboje smo nesretni. Obolela sam, dobila sam rak na plucima skoro sam dobila sina dala sam mu ime Dejan jer cesto si govorio da ti se to ime svida. Molim te kad budes imao vremena da navratis da vidis sina ima iste oci kao i ti.
Toliko "Mirjana"

Kada je Dragan procitao pismo suze su mu navrle na oci. Spremio se i odmah otisao prema Mirjaninom stanu. Nazalost posto je Mirjana bila bolestna vec je i umrla. Draganu je taj dan bio najtezi. Vratio se prema Mirjaninom Grobu na kome je stajao covek sa detetom. Pomislio je odmah da je to Mirjanin muz i Dejan. Priblizio mu se i ovaj je odmah znao da je to onaj o kome mu je Mirjana pricala. Posle dugog razgovora sa tim covekom na Mirjaninom grobu je ostavio buket crvenih ruza i uzeo Dejana za ruku, mali mu se odmah bacio u zagrljaj i rekao "TATA". Dragan je zaplakao od srece. Moj sin rekao je. Tada mu je onaj covek rekao da je Mirjana dok je bila ziva ucila malog Dejana da kaze TATA. Dragan je uzeo Dejana za ruku mirno rekao: Mirjana ja sam naseg Dejana uzeo sebi. Tada se zakleo da se vise nikad oženiti nece. Dolazice svaki dan na Mirjanin grob sa svojim sinom i uci ce ga da pamti i voli svoju majku.
seka**
Tebi sam pisala pesme mnoge,
govor je srca u njima moj,
kako sada pesme da pisem
kada drugoj poklanjas osmeh svoj.

Ali mene nesto u dusi tisti i kaze pisi,
za sve bice ti lakse kad slazes reci
i ako on nevoli te.
Jednom sam zelela da budem srecna,
a ti mi porusi srcu tu,
pogled mi osta ukocen,
kad videh tebe i sa tobom nju.

I tada u meni sve se slomi,
nadanje srce ode brez traga,
uverih se da tebi,
ja nikad necu biti draga..
Family Tree Treenomy